Klimalito

Klima uređaj ispušta vodu iz jedinice koja je hladnija i kao takva kondenzuje vlagu iz vazduha. Tokom leta klimu koristimo za hlađenje te je unutrašnja jedinica hladnija od spoljašnje i ona ispušta vlagu. Usled grejanja tokom zime dolazi do suprotnog procesa te je spoljašnja jedinica hladnija i ona ispušta vodu.

Problem je u bakterijama koje se vremenom natalože na uređaju koji se nalazi unutra. Mirisi koji izlaze iz klima uređaja najčešće su posledica nakupljanja prljavštine i bakterija, a njih se rešavamo tako da najmanje jednom godišnje servisiramo klima uređaj, pri čemu se unutrašnja jedinica čisti specijalnim sredstvom, koje dezinfikuje, a ujedno i otklanja neprijatne mirise koje se nalaze u kadicama unutrašnje jedinice. A ono što Vi možete ponekad i sami da uradite je da pre i posle zadate funkcije hlađenja ili grejanja uključite ( na daljinskom upravljaču) funkciju ventilacije, tako da se isuši ono malo vode koje je ostalo u kadici.

Iako su klima uređaji efikasniji kao rashladna tela moguće je pomoću njih se i dobro zagrejati, ipak dosta toga zavisi od montaža klima uređaja kao i njene pozicije. U specifikacijama klima uređaja naznačeno je koliku toplotnu energiju mogu emitovati te se upoređivanjem sa potrošnjom električne energije može dobiti njena tačna efikasnost. Odnos potrošnje i emitovane energije predstavlja se COP koeficijentom. Ipak, kako klima uređaji nisu zapravo grejna tela već funkcionišu na drugi način, njihova operativna radna temperatura iznosi -5c, odnosno -15c kod inverter klima uređaja. Ispod ovih temperatura ne poseduju istu efikasnost i u tim slučajevima preporučljivo je da se uređaj ne gasi tokom noći kako bi svoju spoljnu jedinicu održavao na određenoj temperaturi.

Često se dešava da pokušamo da uključimo klimu na daljinski, a ona ne daje nikakav signal. Prvi Vaš korak je provera ispravniosti daljinskog upravljača. Ako se na displeju daljinskog upravljača ne pojavljuje ništa, izvadite baterije stare i zamenite ih novim. Kod nekih modela daljinskih upravljača baterije se nalaze sa prednje strane ispod poklopca, koji mora jače da se povuče na dole. U daljinski je poželjno staviti alkalne baterije, jer obične baterije zbog lošeg kvaliteta iscure i oštete elektroniku daljinskog. Proverite da li klima dobija napajanje el. energije, isključite klimu iz napona, proverite glinericom ili nekim drugim uređajem tako što će te ispitati utičnicu u koju je uređaj bio uljučen.

Ako je daljinski klime ispravan i klima dobija napajanje, podignite poklopac na unutrašnjoj jedinici klime i sa desne strane imate dugme, na koje možete da automatski startujete klimu samo sa pritiskom prsta na dugme. Ako klima počne sa radom, neispravan je senzor na elektronici unutrašnje jedinice. U tom slučaju kvar Vi sami nemožete otkloniti, već morate pozvati klima servis.

Klima neće da radi i pritiskom na dugme, kvar na Vašoj klimi na elektronici, neispravnost trafoa, osigurača ili procesora. Popravku ne možete uraditi sami, već morate pozvati klima servis.

U zimskom periodu jeste preporučljivo držati klimu uključenom i tokom noći kako bi održavala temperaturu prostorije. U suprotnom samom uređaju biće potrebno nešto više vremena kako bi počeo grejati prostoriju.

Postavljanje klima uređaja zivisi od konstrukcije prostorija u koje postavljate. Ako niste sigurni potražite preporuku od ovlašćenog montažera koji se time već bavio. Poželjno je da unutrašnja i spoljašnja jedinica ne budu previše udaljene. Pri postavljanju treba voditi računa o odvodu. Unutrašnju jedinicu je najpogodnije postaviti u prostoriji u kojoj najčešće boravite ali tako da ne izduvava vazduh direktno u mesto gde provodite najviše vremena (radni sto, fotelja, dvosed..).

Prednosti:

• održavanje iste temperature u prostoriji tokom cele godine što umnogome  pomaže osobama sa narušenim zdravljem.
• najekonomičniji uređaj što se tiče potrošnje struje i energije koju emituje.
• mogućnost grejanja tokom zime.

Mane:

• zavisnost od spoljne temperature – na niskim temperaturama efikasnost klima je promenljiva.